Efekat staklene bašte, kisele kiše i ozonske rupe 
Vrsta: Seminarski | Broj strana: 12 | Nivo: Tehnički fakultet

Smer: Inženjerski menadžment
Predmet: Ekologija
Seminarski rad
(tema)
Efekat staklene bašte, kisele kiše i ozonske rupe
Sadržaj
1. Uvod
Čovek svakog dana udahne oko 20 000 litara vazduha, a ujedno i sve veću koncentraciju štetnih i otrovnih materija, kao proizvod industrijalizacije, transporta, ali i svakodnevnih ljudskih aktivnosti. Zagađenje vazduha može biti gasovima ili sitnim česticama, a negativan uticaj ima na ljudsko zdravlje, životinjski i biljni svet kao i ekosisteme. Zagađenje vazduha veće je u urbanim sredinama, a usled strujanja vazduha lako se kreće i širi.
Svedoci smo sve goreg stanja i sve većih oscilacija u vremenu, od ekstremnih vrućina do ektremne hladnoće. Prelaz između godišnjih doba je izgubio svaki smisao, a čini se da nas ništa bolje ne očekuje u budućnosti.
Mnogima može izgledati nerealno da će biti nečeg lošeg u tome što će na planeti biti malo toplije, međutim globalni porast temperature bi mnogo uticao na uslove života na našoj planeti, a možda bi čak doveo do toga da život ljudi na planeti više i ne bude moguć. Sa povećanjem temperature tropske oblasti bi počele da se šire od ekvatora. Klima bi se totalno promenila, za promenom klime sledila bi promena flore i faune svih krajeva na planeti. Došlo bi do velikih poremećaja u lancima ishrane. Hrane bi bilo sve manje, ali zato vode sve više. Led u polarnim oblastima bi počeo da se topi, a bilo bi i mnogo više padavina. Topljenje lednika bi dovelo do podizanja nivoa svetskog mora i to možda čak i za nekoliko metara, a to ne znači da bi se samo morske obale podigle, već bi porasle i reke i jezera. Ovo bi dovelo do plavljenja područja na kojima živi oko jedna trećina ukupnog stanovništva. Ovo nije ni malo lep scenarijo, ali ako ljudi budu mislili da se ovo ne može desiti i ne počnu intenzivno da rade na smanjenju zagađenja posledice globalnog zagrevanja mogu postati bitan faktor u našim životima.
2. Efekat staklene bašte
2.1. Gasovi staklene bašte
...............................NAMERNO UKLONJEN DEO TEKSTA.................................
asu i smanjuju efekat staklenika. Gorenjem ili truljenjem prosečnog stabla taj se ugljenik ponovo oslobađa u atmosferu u vidu CO2 ili CH4 (metan). Smanjenjem emisije gasova koje su proizveli ljudi svojim aktivnostima, osigurala bi se prirodna ravnoteža, a sadržaj gasova staklene bašte bi se smanjio na nivo pre industrijske revolucije. 
Najveće zagađiveče koji ulivaju na stvaranje efekta staklene bašte su izduvni gasovi u saobraćaju, proizvodnja energije i industrijska postrojenja.
2.2. Posledice efekta staklene bašte

---------- OSTATAK TEKSTA NIJE PRIKAZAN. CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ---------- 

www.maturski.org 

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: [email protected]